Archivo de la categoría: matko abramic

Skice iz Madrida

Estándar

*

Na trgu kompleksa Matadero u nedjelju popodne se masovno plesao twist. Kad imaš loš dan, dovoljno je da pogledaš taj masovni ples, različitost u punom sjaju. Kao da smo napravljeni da se gibamu u ritmu muzike. A dobro je pjevao Jura Stublić, zamisli ti taj život u ritmu muzike za ples. Kad plešemo, šutimo i smijemo se. Fokusirani smo na trenutak. Na pokret i ritam. I primijetio sam da nitko ne izgleda loše kad pleše (možda neki izgledaju smiješno, no smiješno jest lijepo). Primjerice, arogantnost u plesu postaje hrabrost, pretjeranost postaje smionost, neodlučnost odmjerenost, nespretnost šarmantnost, starost dobiva polet, mladost dobiva fokusiranost, a djeca, djeca skaču dvonožno poput malih šamana i vode tu igru. Pljesnu ručicama, i eto ti znak, ajmo svi još jednom!

*

IMG_2534

Kod glavne madridske ilice, ulice Gran Via, mnoštvo Afrikanaca prodaje torbice i naočale, vjerojatno kopije luj vuton i rejban, iako su i originali najčešće kopije, samo s licencom, ali isti drek. Imaju onaj sistem da im se ležeći “štand”  pretvori u ogroman praktični bijeli pinklec. I eto, upravo demonstracije za mene. Prilazi policija i oni su već na drugoj strani ceste. I ja s njima. S pinklecom na leđima nose svoju butigu. Ko u Biutifulu Inárritua. Koga smetaju njihove kopije? One lopove koji prodaju kopije u poš buticima? Pustite Kongo, Mali, Kamerun, Obalu Bjelokosti i sve druge afričke kosti i resurse im na miru i sve će biti u redu!

Koji krvavi posao. Ekipa već šiba dalje, na treće mjesto. Samo tako. To su ratnici. Gerilci u urbanoj prašumi. To su ljudi koji nikad nisu rekli: Moje je pravo da budem to i to. Heroji u mutnom. A došli su mi baš u sretnom trenutku. Da radimo vakuum i da ništa ne isključujemo. Da bar vrte masne pare. Uzeli su si pravo da ne odustanu. I po toj točki su krivi. Jer već nisu krepali.

*

IMG_2538

Navratio sam do Sidrerije, tamo blizu Plaze Mayor, di se toči jabučni nektar Sidra u izvitoperenim položajima, htio sam poslikati zidove s fotografijama, prošli put zaboravio, a na putu mi je do doma. A i namaz od kozjeg sira nije na odmet. Nisam dugo ostao, groznica se lako vrati. Ostavio sam 30 centi napojnice i zasvirali su na sva zvona. Skoro pa doslovno. Kad kod njih Asturijaca (pretpostavljam da ovo nije jedina Sidrerija s tim običajem), ostaviš napojnicu, onda konobar potegne po velikom drvenom zvonu koje visi sa stropa na sredini šanka i zaori se cijela pivnica. Ako je dobra večer, čuje se samo lupanje zvona, na sav glas. Pozdrav domorocima.

*

Singin’ in the Tuesday rain / Habla conmigo

Estándar

Habla conmigo

 

De sueños breves

de largos dedos

de habilidades chamánicas

canta

y se balancea bajo la lluvia

la odia

con una sonrisa en el rostro

mojado

en un arrebato de las musas

se pone a hacer tap en el parque

con frenesí…

 

“Documento por favor, señor.”

Calla.

“¿Sabía usted que en este parque está terminantemente prohibido bailar bajo la lluvia?”

Se encoge de hombros…

Translated by Pablo Serr

Un drama llamado deseo / short poem for the travel fever

Estándar

Un drama llamado deseo

Una vez solo,
Amarrado y estirado
Levanta-
se como
Un Fénix
Cual niño inesperado (un Ícaro recíproco)
Al ritmo que zumba:
“No tengo nada
Estoy perdiendo todo”.
Es
Esa carga anhelada
Yo juego
Y cuando no comprendo
Juego
Sin verdadera intención
Me provoco evocar.
Por Júpiter,
¿cuál es, entonces, la diferencia
Entre las palabras no deseadas
Y tu rascacielos favorito?
Al menor,
Si lo giras
llega a ti a lo mismo
puedes hacerlo con un movimiento de pincel
/te toman el aire
y allí tú con los pulmones llenos

guerilla skype translation by pablo serr (thanks, my dear friend)

 

Drama zvana čežnja

Ostavljena sama,
Upregnuta i rastegnuta
Diže
Se poput
Feniksa
Kao neočekivano dijete (recipročni Ikar)
Na ritmu koji bruji:
„Nemam ništa
Gubim sve“.
To je
Taj željeni teren
Igram se
I kad ne razumijem
Igram se
Nehotice
Provociram da evociram.
Jupitera mu,
Pa koja je razlika
Između neželjene riječi
I tvog omiljenog nebodera?
Minorna,
Ako ga saviješ
dođe ti na isto
možeš to pokretom kistom
/uzmu ti zrak
I eto tebe punim plućima/

We prepare the new residence for Matko Abramic, croatian writer

Estándar

From 4th april to 30th may we take in residence to Matko Abramic, a croatian writer of poetry and drama.

This is a videopoem in spanish:

El asesinato del alma/Poesia from Anja Strelec on Vimeo.

His facebook page

About residence: “My project is called A Drama Named Desire and it’s a play about love and desire that is hidden in us and wants to get out. It’s also about infinite passion that makes us search for who we are and what makes us go and makes us play all along and create in every moment of our lives”.